Kada je imala 20 godina, pevačica je ostala bez oca Dušana koji joj je bio oslonac, uzor i veliki prijatelj.Ana Nikolić je progovorila o najgorem periodu iz njenog života.

e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Ana Nikolić

Moja tetka, koja je zdravstveni radnik, reanimirala ga je i vratila mu funkcije srca.- To mi je najteži period u životu. Kada je doživeo infarkt, imao je 43 godine, skoro kao ja sada. Bio je 23 dana u komi iz koje se nikad nije probudio – priča pevačica dok joj se oči pune suzama.

 Ona nije izlazila iz kreveta,I danas se seća da se njena majka Milijana nije odvajala od oca.

– . Nisam imala snage da ga gledam na aparatima. Do poslednjeg trenutka sam se nadala da će se probuditi.  Prespavala sam ta 23 danaAli i da se probudio, verovatno bi bio kao biljka jer mu je mozak ostao bez kiseonika. A to bi bilo još gore.

U početku se sa tugom borila tako što je stalno radila na sebi: Dve decenije kasnije, Ani otac nedostaje, ali je s vremenom naučila da živi sa bolom.

Otišla sam sa mamom i bratom Markom na more, trudila se da nastavim sa životom. Ali kako je vreme odmicalo, bilo je sve teže. Kada prođe neko vreme, shvatiš šta se zaista dogodilo. Umro je 11. maja, a ja sam tog meseca dala čak šest ispita i očistila godinu na Višoj dizajnerskoj. .Prolazila sam kroz razne faze: nekada sam radila kao luda, nekada sam se zatvarala u sobu i danima plakala. I danas imam te momente kada me moje tuge polome.

– Pomislim: “Samo da je tu da ga pitam, da mi da savet” – priznaje Ana i ne uspeva da savlada suze. Kada se osetim bespomoćno i kada ne znam kojim putem da krenem, dala bih sve što imam da je živ.