Veliku pažnju javnosti izazvala je ispovest nekada velikog talenta srpskog tenisa.

Po sopstvenom priznanju dostigao bi visine Novaka Đokovića, da sa 21 godinom nije krenuo stranputicom.Nikola Gnjatović je objasnio kako mu je heroin uništio život, iako je znao da pobedi i legendarnog Rodžera Federera.

Nikola GnjatovićFOTO: YOUTUBE/HAPPY TV / YOUTUBE
Nikola Gnjatović

–  Možete da napravite 50,60 hiljada evra po sezoni. Ja sam plaćao ulaz na čelindžere, pa gubio u prvom kolu i tako… Bombardovanje me je uništilo. Zarađivao sam od sporta. Igrao sam špansku i nemačku ligu, kada sam bio stariji junior. Odatle je sve ulaganje, pravi novac dolazi ako dođete do 150 na ATP listi.

Šta vas je privuklo kod droge

– Taj momak je bio već u problemu, a ja nisam znao šta je to. Desila se jedna sumorna kiša, padalo je sedam dana, nismo mogli da izađemo iz kuće. Ajde i ja ću da probam. Iz čiste dosade, mlada, luda glava. Totalno sam, porodica se raspala, nisam imao s kim da porazgovaram. Ja sam probao to čudo i verujte, dovoljno je dva, tri puta da to uzmete i đavo je stavio kandže na vas.  Pa, dosta… Nisam imao pojma, dogodilo se tako što smo radili u Bosni i imali jake plate po 5,6 hiljada maraka da vodimo jedan teniski klub. To je bio njegov predlog, nisam odmah prihvatio. Par meseci sam odbijao, a onda rekao:  Od 17. godine sam išao potpuno sam kroz život do današnjeg dana. Odluke sam donosio sam, kako ću da nabavim lovu, kako ću da preživim. – govorio je Gnjatović za televiziju “Happy” dok mu je glas pucao i bio na ivici suza.

Objasnio je i kako izgleda pakao droge:

– Malo je selo Beograd, lako se sazna. Nisu imali šta da kažu, to je gotovo, ja sam imao 21. godinu kada sam probao, nisu imali šta da kažu. Ja sam bio svojeglav ceo život. Tako je puklo jedan dan ili kovčeg ili nazad na put, nema tu šta. Kada uđete u tu demonizaciju imate samo jedan cilj – naći po svaku cenu! Drugačije ne možete da razgovarate, da hodate, to se povraća… Mislim to je opšti užas. Kada bih mogao sve da zaboravim bilo bi super, ali dobro. Kako su roditelji saznali? Vraćao se iz Bosne, pa nazad. Oni su se već bili razveli, otac otišao u Crnu Goru, majka ostala ovde. Ja sam iznajmljivao stan. Snalazio sam se da dođem do svega što mi je potrebno za život, a da ne završim u zatvoru.

– Daleko je Barajevo, ovde je sve blizu. U Beogradu svako zna svakog, lakše nađeš zabavu. Našao sam svoj mir i pokušavam da ga održim ne treba mi ništa drugo.  Gradsko dete otišlo za Barajevo. Ima tamo sjajnih momaka, ali ja ne mogu da se snađem nikako. Treba da dođem za Beograd, pa me mrzi zbog prevoza. Nije ni Barajevo loše, a bolje to nego Lešće.

Bivši teniser je otkrio i da je bio član Dejvis kup reprezentacije naše države.

–  . Igrao sam Dejvis kup za našu zemlju protiv Maroka i Turske, sa Vemićem, Tipsarevićem i Tošićem, a druga postava je bila sa Nebojšom Đorđevićem. Video sam da u Barseloni ne mogu da izdržim finansijski. Moja generacija je bila najgora, a sada najviše osuđuju. Porodica se raspala ’99. Otac je nestao, bio sam u Barseloni. Radio sam kao konobar i građevinar, nisam imao za treninge

O prijateljstvu sa poznatim srpskim teniserima, pa i Tipsareviću:

– Znaju me oni odlično. Meni je trebalo ovo jer sada ne mogu da im priđem, ljudi imaju blokadu prema svemu ovome, normalno i ne zameram im.

Gnjatović je imao i poruku za mlade:

–  Moj otac je suludo ulagao, prodao je kuću, stan, piceriju – sve za moj tenis. Kao otac Đokovića, samo što je on nekako uspeo i otišao na pravu stranu, a ja kontra. Dok je mogao, otac je investirao u mene. Drugi otac mi je bio Zoran Kojić, predstavnik čuvene kompanije reketa “Head”.  Ceo život si apstinent i to ti prolazi kroz glavu. Mladima bih rekao da odaberu pravi sport, školu, bilo šta… Da roditelji paze jer treneri lažu decu. Imao sam stabilnu porodicu do 15. godine. Ja sam prvi Srbin koji je potpisao za njih, 1995. je to bilo, a prvi sa ovih prostora nakon Gorana Ivaniševića. Sve što tražim je šansa da se vratim u sport, jer deca sa mnom napreduju u tenisu. Napravio sam par državnih prvaka, trenirao sam Miu Mijatović, Miloša Radenkovića, sarađivao sam jedno vreme sa Jelenom Janković.

Na pitanje da li je sparingovao sa Jelenom Janković dok je bio narkoman, Gnjatović je rekao:

– Deca treba da budu iskrena sa roditeljima. Moj otac je eksplodirao kada je saznao. Kada sam igrao aktivno, nisam konzumirao. Vratio sam se 1999. u Srbiju kao potencijalni vojni obveznik i nisam mogao da napustim zemlju, odnosno da branim bodove iz 1998.  Jesam, ali nije znala. Nemam pojma kako. Nisu ljudi jednostavno znali jer sam najnormalnije obavljao poslove i to nekako ide u početku. Ali posle krećeš da se gasiš. Tek pre godinu dana sam mogao da potrčim. Ni ja ne znam da li sam se još uvek izvukao, početkom 2016. sam se poslednji put drogirao. Izgubio sam ih dosta, trebalo je da opet prolazim kroz kvalifikacije što mnogo košta, onda sam otišao u Bosnu. Tamo se desilo šta se desilo. Tu počinje pakao.