KADA sam posle tri meseca i tri teške operacije u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu u Nemačkoj zagrlila decu, suze su mi same tekle.
ZAHVALNOST ZBOG DONACIJA

ZA odlazak na operacije koje su uspešno okončane, neizmerno je zahvalna Ministarstvu zdravlja koje je uplatilo 14.480 evra, Udruženju za pomoć osobama s invaliditetom “Zora-Lapovo”, koje je sakupilo 8.000 evra, jednoj fondaciji i čitaocima “Novosti” jer je zahvaljujući tim donacijama mogla da ode na lečenje u Nemačku.

Spavamo zajedno zagrljeni. Mihajlo, kome je uskoro osmi rođendan, kaže da mu je najveći poklon što sam ponovo sa njim, a dve godine starija Anđela često zaplače i snažno me zagrli. Suprug Vukašin kaže da ne treba ništa da radim po kući, već samo da budem uz decu.Bila sam neizmerno srećna. Njihovi zagrljaji, puni topline i iskrene ljubavi, učinili su da zaboravim čak i bolove. Anđela i Mihajlo ne odvajaju se od mene ni sekund.

 

– Profesor Macel, koji me je operisao, rekao mi je da uvek postoji mogućnost da se nešto iskomplikuje i da moram biti oprezna. Ali, zahvalna sam što sam vraćena u život.Osećanja su mi još pomešana, jer ne mogu da verujem da sam izlečena nakon tri godine paklenih muka. Sad me čeka dug i težak period oporavka. – kaže ova hrabra žena.