Praznik u znak sećanja na Isusovo krštenje na reci Jordan.Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju zimski Krstovdan.

1610660634_krstenje-isusa.jpg
Foto: SPC

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave veliki praznik, zimski Krstovdan. Ovaj praznik posvćen je krštenju Isusa, koga je na reci Jordan krstio Jovan Krstitelj, u znak očišćenja od grehova.

Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi

To lično iskustvo Vaskrsenja dato je svakom čoveku, stvarna mogućnost da se umre i da se “rodi odozgo.”Prema pravoslavnim spisima, sveta Tajna Krštenja je jedini način da se uđe u Crkvu Hristovu, zajednicu naroda Božijeg kome je glava Hristos. Krštenjem umire stari čoveka i rađa se novi u Hristu.

U našem narodu praćen je brojnim običajima i verovanjima, koji se od davnina poštuju.Ovaj hrišćanski praznik slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Okolina Leskovca
Taj osveštani bosiljak držali su kraj ikone, te je on kasnije služio za razna isceljenja.U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke.

To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti “oskudna i bolešljiva”.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.

 

Iako važi da se na crveno slovo ništa ne radi u kući, prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

 

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Praznuju se, zapravo, dva događaja, u vezi s Časnim krstom – pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.

Narodni običaji

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Srpska istorija, Kruna, Pravoslavlje

Foto: Profimedia/ilustracija

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.

Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdan se obeležava, kao uspomena na prve hrišćane – katihumene ili oglašene, koji su primili veru na početku širenja hrišćanstva.

Kako su prvi hrišćani bili naznaka globalnog širenja religije, tako i Krstovdan prema narodnim verovanjima u Srba može dati naznake kakva će biti godina.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

 

krst

krst
Foto: Profimedia

Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija. Nakon liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Krstovdanska vodica

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama. Vernici SPC dan kasnije slave Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.