Neutešni Miroslav Momčilović otvorio dušu posle smrti supruge

Umrla je 20 dana nakon porođaja, a da tek rođenu bebicu nije videla… Ni tri dana nakon tragične smrti olimpijke Bobane Momčilović Veličković (30), njena porodica ne može da se pomiri sa činjenicom da je više nema.

Državnom tužiocu podneo krivičnu prijavu za izvršenje krivičnog dela usled kojeg je njegova supruga izgubila život. Suprug Miroslav je neutešan,i objašnjava zašto je to ucinio:

– To je jedna od onih ljubavi o kojima se priča… Čekali smo dete i Vukašin je ostao da bude meni sećanje na Bobanu. U njemu vidim Bobanu, suvišno je da bilo šta drugo kažem. To je ono najviše što je ostalo od nje, to je moja misija koju tokom života moram da izguram. Sve ostalo je otišlo sa njom  Ona je meni bila sve u životu, iskreno ne mogu da pričam o tome u ovom trenutku. Sve što smo imali, imali smo zajedno. Bili smo zajedno na skoro svim takmičenjima.  – jedva izgovara Miša.

Bobanin suprug je prepričao i kako je počela njena dramatična borba za život.

 

.Mogu da kažem da mu je iskreno verovala. Porođaj je obavljen 1. juna carskim rezom i čuli smo se nakon porođaja. Rekla mi je da dete ima glavu na mene, toliko je mogla da vidi. Rekla je da je umorna i da će malo da odspava.  Bobana je imala izabranog lekara koji je vodio trudnoću. On se zove Zoran Roško i lekar je u privatnoj poliklinici “Đoković” i Opštoj bolnici u Zaječaru

– Rečeno mi je da ujutru donesem u bolnicu magnezijum jer ga nema, a potreban joj je.  Sledećeg jutra sam kontaktirao doktora jer sam se uplašio što mi se ne javlja i rekao mi je da je imala povišen pritisak. 

–  U bolnicu sledećeg jutra rekao mi je da su nabavili magnezijum i da je Bobana ušla u eklampsiju. To je drugi dan njenog boravka u bolnici u Zaječaru, oko 10 ujutru, saopštio sam mu da želim da ide u Beograd jer će je primiti bilo gde. Kada su mi rekli eklampsija pročitao sam šta je to i jako sam se uplašio, vratio se kod doktora i hteo da obezbedim transport za Beograd. – priča Miroslav.

Bobana Veličković

foto: instagram/bobana.velickovic

– Popodne sam opet došao, i dalje se nisam čuo sa Bobanom, obezbedili smo transport helikopterom zbog rizika, ali me je i dalje uveravao da je sve u redu i da ne treba da brinem. Sledećih dana Bobana je ostala u Zaječaru.  Kada mi je tražen magnezijum zabrinuo sam se jer je njena trudnoća bila visoko rizična pošto je bila dijabetičar. Ali doktor me je uveravao da je sve pod kontrolom, da je već imao hiljadu takvih slučajeva. 

– Delovala je dosta konfuzno, pričala je sa mnom, video sam je, ušao sam čak i na odeljenje kada je bila u nekom stanju koje ne umem da opišem.  Čuli smo se dva, tri puta. Uvek je pitala za dete, a ja sam želeo da je zaštitim od stresnih situacija.  Posle je delovala OK, ali se žalila na glavobolju na koju se žalila i na dan porođaja. Rekli su mi da je imala dva šoka izazvana eklampsijom tu prvu noć, nešto kao epileptični napad, a u dokumentaciji stoji “nekolicina”.

Čuo sam se i sa nekim drugim lekarima koji su mi rekli da treba da se šalje, ali da institucija u Zaječaru to ne može da izvede onako kako treba. A ja nisam smeo na svoju ruku da tako nešto preduzmem, pri čemu je Bobanin doktor konstantno odbijao moj predlog o prebacivanju za Beograd. Nastavio sam da tražim i instistiram da je prebacimo u Beograd, ali bih od doktora stalno dobijao odgovor da je sve pod kontrolom i da nema potrebe.Nikakav problem nije postojao da bude primljena u bolnicu u Beogradu… Ali, stalno mi je pričao biće sve rešeno za dan, za dva… Ništa strašno. Brzo ćemo skidati konce, pa će sa bebom kući – ispričao je Miroslav Veličković.