Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

Nije to najstrašnije. Uveče kad legnem da spavam, plašim se da se kuća ne sruši na nas..Najviše volim da jedem meso, tražim od mame i tate, ali kažu – nema. …Često smo gladni. Kad ustanemo ujutru, dešava se da nema šta da se jede. Boli me stomak, ali istrpim.

Petoro dece živi sa roditeljima Sašom Petrovićem (48) i Bojanom Miladinović (40) u trošnoj čatmari od blata i pruća, staroj više od 100 godina, čije trule grede prete da se obruše svakog trena. Detinjstvo im protiče u kući bez kupatila, toaleta, tekuće vode, bojlera, frižidera, bez ijedne igračke, u poklonjenoj garderobi i teškoj oskudici. Zbog duga od 8.000 dinara koji nisu imali da plate, struju nisu imali više od dve godine, tako da je mali Marko upaljenu sijalicu prvi put video sa godinu i po dana.Ovim rečima osmogodišnji Marko Petrović iz Žitkovca kod Aleksinca opisuje tragične razmere siromaštva u kojem odrasta sa bratom Milošem (6) i sestrama Marijom (14), Miljanom (13) i Ksenijom (2).

“Nikada frižider nismo imali”

Prvo najstarija Marija, odlična učenica VIII razreda OŠ “Vuk Karadžić” u Žitkovcu i dete za primer u svakom pogledu, a potom, krijući suze, oči rukama pokrivaju i njena mlađa braća i sestre.Kada govore o svom siromaštvu, deca počinju tiho da plaču.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

– Dešava se da smo gladni. Ja sam se jednom zbog gladi i sunca onesvestila dok sam se igrala u dvorištu kuće. Sagla sam se da uberem cvet, i odjednom mi se sve zamračilo pred očima. Dok sam bila mala, odem kod druge dece pa posle plačem kad dođem kući jer mi nemamo ništa od toga što imaju oni. Sada retko i idem jer nemam gde da pozovem drugarice .Najteže mi pada što se kuća ruši, kad-tad će pasti na nas jer je mnogo stara. Nemamo kupatilo, pa zimi za kupanje grejemo vodu na šporetu, a leti je zagrevamo u flašama na suncu. Koristimo poljski toalet a imamo samo jednu česmu u dvorištu, odakle uzimamo vodu za kuvanje i pranje. Od kada sam se rodila, nikada frižider nismo imali. Leti nemamo gde da čuvamo hranu da se ne pokvari.- priča Marija.

Ona uprkos ekstremno teškim uslovima života, u dnevniku ima sve petice.

–  Najveća želja mi je da upišem medicinsku školu, ali strahujem da će mi propasti snovi. Najbliža je u Nišu, a ne znam kako bih putovala ili stanovala tamo Domaći pišem na kolenima jer nemam gde. Stavim sveske na krevet na kojem spavam sa sestrom Miljanom, čučnem i pišem. Teško mi je da učim jer smo svi u jednoj sobi. Nemam svoj kutak gde mogu da se sklonim.- priča Marija.

Miljana želi naočare, Miloš igračke

Miljana kaže da se dešava da ujutru kad ustanu nemaju šta da doručkuju.

Miloš (6) i Marko (8) vole da igraju fudbalFOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA
Miloš (6) i Marko (8) vole da igraju fudbal

A mali Miloš mašta o igračkama. Bilo kakvim, jer nema nijednu.

Seda za maleni sto na kojem ručaju. Imaju samo dve stolice u kući. Pred Markom i njim je kesa suvog hleba. Nemaju ni tanjire, jedu iz kese.

– Čiko, najviše volim da jedem “smoki”, ali mi to nemamo – kaže nam uz širok, iskreni dečji osmeh na licu.

– Mnogo volim tenisera Novaka Đokovića, ali nam TV ne radi, pa ne mogu da ga gledam kad igra. Imam samo dve izbušene lopte kojima se igram sa bratom Markom. Voleo bih da jednog dana kad porastem i ja budem teniser – otkriva Miloš.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

Saša radi sve moguće sezonske poslove za dnevnicu od 500 do 1.000 dinara, ali sve odmah ode na hranu i troškove.

– Marko se rodio i nije znao šta je struja sve do 1,5 godina starosti. U tom periodu samo za sveće i baterije nismo mogli da zaradimo.Od 2009. do 2011. bili smo bez struje zbog duga od 8.000 dinara koji nismo mogli da platimo.  Pozajmio sam deo novca, pa smo nekako platili i sad imamo struju – kaže Saša.

Maturska ekskurzija, haljina

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

Ona još uvek ne zna ni da li će ići na matursku ekskurziju.

– Volela bih da imam frizuru sa loknama, ali meni je sve to tako daleko i nedostižno jer nemam ni 2.250 dinara, koliko je potrebno platiti za proslavu mature u restoranu. Nemam novac ni za proslavu ni za matursku haljinu, cipele, frizera… Maštam o svojoj haljini koja bi bila svetloroze boje. Uz to treba i torbica i cipele.To je za nas mnogo para, a kamoli kupovina haljine i sve ostalo – tužna je Marija.

FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

– Prijavila sam se, ali nemamo da platimo.  A tako bih želela Ako ne bude neko mesto gratis, neću moći da idem ni na matursku ekskurziju u Novi Sad.- veli Marija.

Dečak mašta o svom krevetu

Marko se poverava da svake noći, pre nego mu san dođe na oči, mašta o sreći.

– oliko je tesno, da u toku noći ne mogu da se okrenem Najviše bih voleo da imam svoju sobu i krevet u kojem bih spavao sam. Sada u istom krevetu spavam s Milošem, Ksenijom i mamom. T- poverava se Marko.

Majka ima samo jedno oko, ali veliko srce

Majka dece Bojana je u saobraćajnom udesu pre 20 godina izgubila jedno oko, ali ima veliko srce. Odrasla je u domu za nezbrinutu decu.Porodica živi od 11.000 dečjeg dodatka i 21.000 dinara socijalne pomoći, što je nedovoljno i za osnovne potrebe.

– Deca su dosta emotivna, plaču za sve što nemaju – iskrena je Bojana, prisećajući se i kako je Miloš bio u bolnici 17 dana zbog zapaljenja pluća, jer često nemaju ni dobru obuću, pa se deca prehlade.Borimo se i ja i suprug da decu izvedemo na pravi put, da budu dobri ljudi. Nadam se da će makar moja deca jednog dana moći sama o sebi da se staraju i da im neće biti potrebna socijalna podrška. Kad dobijemo novac, kupimo namirnice, sredstva za higijenu, ostalo ide za račune i deci za užinu. Nemamo frižider, pa ništa ne možemo da sačuvamo od hrane. Hranu kuvam na malom rešou s jednom ringlom. Od posuđa imam samo dve male šerpe. Muke su oko pelena, kupimo jedno pakovanje, a kad potrošimo, imamo problem jer nema vode u kući pa pranje nije opcija. Ksenija od kada je rođena spava sa mnom u krevetu, nema ni kolica pa je sve vreme u rukama.