Dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.

Dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj praznik u narodu je poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i Srbi ga izuzetno poštuju.Pravoslavni vernici sutra 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja.

Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno “usekovana” i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

 

Danas ne valja ni uzimati nož u ruke. U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari. Na današnji dan, ne radi se ništa od teških poslova – ni na njivi, ni u kući.Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena. Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.

Na ovaj praznik pre 105 godina rođen je blaženopočivši parijarh Pavle.