Skener glave je pokazao da ima tumor u mozgu veličine dve jabuke.

 

U početku su joj dijagnostikovani panični napadi i poremećaj doživljaja realnosti, a lekari su joj propisali antidepresive.  U decembru 2018. godine Katrin Vilkokson (37) iiz Engleske počela je da gubi svest, osećala se umorno i uspaničeno.

Tumor je otkriven u maju 2019. godine, kada je pretpela snažan napad u toku spavanja, pala sa kreveta i razbila glavu o zemlju. Međutim, šest meseci kasnije otkrila je da je to zapravo posledica tumora mozga koji joj u glavi raste već 20 godina.

 

Majka dve devojčice je odmah prevezena u opštu bolnicu u Šefildu, urađen je skener glave koji je pokazao da ima tumor u mozgu veličine dve jabuke.

 

–  Jedne noći sam se probudila na podu – bila sam zbunjena, a moje ćerke su izgledale preplašeno. Da nije njih, danas ne bih bila živa, spasile su mi život  To je bila apsolutna noćna mora. U meni je prevladao taj grozni osećaj panike. Imala sam kratke gubitke svesti, koji su se dešavali stalno. – ispričala je.

Osvrćući se unazad, Katrin kaže da joj je drago što je na kraju pronađena jer je ona živela sa bolešću, odnosno svakodnevno obavljala sve obaveze uprkos simptomima.

– Nisam patila od napada panike, već se iza toga krila ozbiljna bolest. Svaki dan sam obavljala uobičajene stvari i bila sam sa devojčicama, moglo je nešto poći po zlu  Kada pomislim na to, bude mi još gore jer sam sebe i druge dovodila u opasnost.  – priča Katrin.

Odmah nakon skenera glave, lekari su joj saopštili da ima tumor na mozgu (astrocitom). Tumor joj je postepeno rastao u mozgu, najmanje 20 godina.

Srećom, sve je proteklo u najboljem redu, a ova hrabra mama je posebno zahvalna hirurgu koji joj je ulio poverenje tokom teših dana.  Zdravlje joj je bilo ugroženo, te su lekari samo mesec dana nakon dijagnoze uradili hitnu operaciju koja je ostavila 34 uboda na glavi.

Šest nedelja nakon operacije bila je podvrgnuta radioterapiji i hemoterapiji, a u martu ove godine lekari su pregledom ustanovili da se tumor smanjio 5 odsto u odnosu na prvobitnu veličinu, kada je otkriven.

– Mogla sam umreti, ali sam ovde. Želim da kažem drugima koji možda prolaze kroz isto što i ja, da mogu da prežive sve ovo. Sećam se da su sve vesti koje sam pročitala uvek bile tako negativne i crne, ali možete izaći kao pobednici, i biti jaki kao i uvek   Ova godina je bila potpuni vrtlog, ali znam da moram da nastavim dalje – zbog sebe i svojih ćerki. Moram da ostanem optimista.  – naglasila je ova hrabra pacijentkinja.

(K.M./Telegraf.rs)