Najradosniji pravoslavni praznik, Božić kojim se slavi rođenje Isusa Hrista, sa sobom donosi brojne narodne običaje i tradiciji.Pravoslavni vernici danas slave Božić, jedan od najradosnijih srpskih praznika

1609881062_naslovna-12.jpg
Foto: SPC/Eparhija Zahumsko-hercegovačka i Primorska

 Prvo pravilo je pozdrav kojim se danas obraćamo porodici, prijateljima, pa i slučajnim prolaznicima, “Hristos se rodi!”.

Veruje se i da bi Božić trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke…

Na današnji dan, prema narodnim verovanjima, potrebno je praštati i pružiti ruku pomirenja.

Voda koja se koristi za pranje sudova u kojoj je mešena česnica koristi se za zalivanje voćki, jer će tako bolje roditi, ili se, u gradskim uslovima, njome zaliva saksijsko cveće, da lepše cveta. Takođe, veruje se i da bi Božić trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke. Testo koje ostane na rukama domaćice posle mešenja česnice takođe se stavlja na voćke, da bi dale više ploda.

Ako na kosti koja se izvuče iz pečenice ostane mesa, veruje se da će godina biti plodna.U pojedinim krajevima Srbije, ostao je paganski običaj da se gata u plećku od pečenice.

Na jugu Srbije veruje se da će momci i devojke koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika.U okolini Niša običaj je da se pre božićnog ručka svi ukućani istovremeno izuju, jer će se tako pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave brzo i lako teliti, ovce jagnjiti.

U Hramu svetog Save počela je arhijerejska liturgija koju služi vladika remezijanski Stefan.U pojedinim crkvama obeležavanje Božića počelo je ponoćnim liturgijama.

Pravoslavni vernici danas slave Božić, rođenje Isusa Hrista, uz tradicionalni pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.

Arhijerejsku liturgiju ujutru, od devet sati, služiće u Hramu svetog Save mitropolit dabrobosanski Hrizostom, mestobljustitelj patrijaršijskog trona Hrizostom.

FOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA

U hramovima se čita poslanica arhijera SPC.

Najradosniji hrišćanski praznik 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

Hristos je, prema jevanđelju, rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda zaustavila iznad pećine kod Vitlejema.

” I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Mariji u Nazaretu, govoreći: “Raduj se, blagodatna… evo začećeš i rodićeš sina, i nadeni mu ime Isus”.A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga” da spase rod ljudski, piše u jevanđelju.

Paljenje badnjaka Hram Svetog SaveFOTO: SAVA RADOVANOVIĆ / TANJUG
Paljenje badnjaka Hram Svetog Save

Bogoridica Marija je, u pećini u Vitlejemu, povila u slamu malog Isusa i poklonila mu se kao Bogu.

“Stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili su se detetu kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učiteljaZvezdu su 40 dana pratila trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melhior. “.

“U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta”, piše u jevanđelju.

U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 “vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista”

Tada je ubijeno, prema jevanđelju, 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorodeni Isus.

Prvih vekova i pravoslavne i protestantske zemlje su se držale starog kalendara, što se kasnije postupno menjalo.

Do 16. veka svi hrišćani su Božić slavili istog dana, nakon 1582. i prihvatanja Gregorijanskog kalendara od strane Vatikana, pojavljuju se razlike.Inače datum obeležavanja Božića se prvi put pominje kao praznik 336. u jednom rimskom kalendaru.

Kod Srba taj praznik je ukrašen najlepšim verskim običajima i obredima, koji imaju jedan osnovni smisao i cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva.

FOTO: RAS SRBIJA

Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.

Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača u koju se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama.

Ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini.

U Srbiji je Božić od jula 2001. i jednodnevni državni praznik.

SPC i vernici, Božić slave tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se treceg dana slavi Sveti Stefan.