Ova priča opisuje jedan slučaj nemaštine, ali i vraća veru da plemeniti ljudi još uvek postoje.

pixabay.com

Foto: Ilustracija

Reč je o jednom deki i bedi zbog koje zastaje knedla u grlu…

“ Dva paradajza, tikvica, kilo brašna, kilo šećera i poneka sitnica. Ništa luksuzno, ništa previše vredno ili samo za sladokusce. Odem juče u prodavnicu. Ispred mene, neki starac od preko 80 godina.

Kasirka prebroji i dođe na skoro 1000 dinara. Nije dovoljno.Starac izvrne ceo novčanik, sa sve par metalnih novčića.  Pita starca da li da nešto ostavi sa strane, dok on donese ostatak novca, ili da odbije nešto sa računa.

Odguruje rukom, nesigurno, ona dva paradajza i tikvicu i pita šta još od svojih skromnih potreba da ostavi.On joj kaže da ne ostavlja ništa, jer on i baba ionako više nemaju novca kod kuće, nego neka skine nešto.

ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

Starac još prebira po džepovima, u nadi da će naći neki zagubljeni dinar.Ja dajem kasirki 200 dinara i kažem da vrati gospodinu u kesu njegove namirnice.

Vraća pogled i kaže: „Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od toga što sam hteo da kupim“.

„A šta ja sad da radim?“Starac me pogleda, zbunjeno, a onda obori pogled i kaže:

„Uzmite Vaš bakaluk i idite kući, sve je u redu.“„Ništa“, ja mu odgovaram,

“Stvarno ne znam šta da radim?”, kaže on i gleda zbunjeno u kasirku.“Ali, meni se ovo nije nikada desilo”, kaže starac, i dalje zbunjen.

pixabay.com

Foto: Ilustracija

, kaže kasirka, a i ona obara pogled.“Pa eto, ima još dobrih ljudi”

“Dajte mi makar Vaš broj telefona i adresu, pa ću Vam doneti 200 dinara, kad budem imao”, kaže deda.

“Taman posla, sve ste Vi to odradili i zaradili još pre mnogo godina”, pokušavam da uz osmeh razbijem njegovu muku.

kaže starac i počinje da se trese i plače u svojoj bedi, kao da sam mu dao grumen zlata, a ne zgužvanu novčanicu.“Ali meni se stvarno ovo nije nikada desilo, da mi neko toliko pomogne…”

Ona radi verovatno za 25 ili 30.000 i zna sigurno i sama šta znači nemati.Kasirka mu pakuje ostatak stvari u kese, a i njoj je teško.

jeca starac.“Dođite makar na kafu, ja moram da Vam se odužim”,

pokušavam da ga uz osmeh nekako smirim.“Ne morate Vi ništa, osim da se smirite i odete kući, spremite ručak i odmarate”,

“Kako se Vi zovete?”Pruža mi ruku,

Odgovaram.“Marko”,

“ Pamtiću Vas dok sam živ,ja sam Milan .