Kada mislite da je sudbina zaboravila na vas, setite se ove priče…Sve u životu se dešava u pravo vreme i sa pravim razlogom.

Razmatrali su svoje nade i snove kada prvo stablo reče: “Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen predivnom rezbarijom i svako će moći videti lepotu.”Bila jednom tri stabla na brdu u šumi.

 

Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviću do krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa.”Tada drugo stablo reče: “Jednog dana ja ću biti moćan brod.

 

Ljudi će me videti na vrhu brda, gledaće na moje grane i misliće na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Konačno, treće stablo reče: “Ja želim da narastem i da budem najviše i najravnije stablo u šumi.  Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek setiti”.

 

Stablo beše srećno. Znalo je da će drvoseča umeti da od njega napravi kovčeg za blago.  Nakon nekoliko godina molitvi o njihovim snovima da postanu stvarnost grupa drvoseča dođe do stabala. Jedan dođe do prvog stabla i reče: “Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću biti u stanju da prodam drvo tesaru.” I počne da seče stablo.

Drugo stablo beše srećno. Znalo je da je na putu da postane moćan brod. Kod drugog stabla drvoseča reče: “Ovo stablo izgleda snažno; prodaću ga brodogradilištu.”

 

Jedan od drvoseča reče: “Ne treba mi ništa posebno od svog stabla, pa ću uzeti ovo.” I on poseče stablo. Kada drvoseča dođe do trećeg stabla, stablo beše uplašeno. Jer, ako ga poseku, njegovi snovi se neće ostvariti.

 

Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije bilo ono što je on molio.  Kada prvo stablo dospe kod tesara, napraviše od njega jasle za hranjenje stoke.

Završiše se njegovi snovi o moćnom brodu koji nosi kraljeve. Drugo stablo je iskorišćeno za izradu malog ribarskog broda.

 

Godine su prošle, stabla zaboraviše svoje snove. Treće stablo je isečeno u velike komade i ostavljeno samo u mraku.

 

Stablo je, videći lepotu detetovu i njegovu neobičnost, osetilo važnost ovog događaja, predosećajući da u sebi čuva neprocenjivo blago svih vremena.  Jednog dana, čovek i žena dođu do staje. Ona se porodi i staviše dete u jasle koje su napravljene od prvog drveta. Čovek je radije želeo da je mogao da napravi kolevku za dete, ali i ove jasle će morati da posluže.

 

Dok su plovili po vodi, podiže se velika oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno da zaštiti ljude.  Godinama kasnije, grupa ljudi uđe u ribarski brod napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran i ode da spava.  Ljudi probudiše spavajućeg čoveka; on ustade, reče: “Mir” i oluja utihnu. Tada stablo uvide da je nosilo kralja nad kraljevima.

Kada nedelja dođe, stablo uvide da je dovoljno snažno da stoji na brdu i da bude blizu Boga, jer Hristos beše razapet na njemu.  Konačno, neko dođe i uzme i treće stablo. Nošeno je kroz ulice dok su se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada dođoše do mesta, čovek beše pribijen na stablo i podignut u vis da umre na vrhu brda.

 

Svako stablo dobilo je šta je htelo, samo ne na način kako je zamislilo. Mi ne znamo uvek šta svaki korak koji sudbina planira za nas. Kada stvari ne idu na vašu ruku, uvek znajte da Bog ima plan za vas. Ako mu verujete, On će vam dati velike darove.  Znamo da ti putevi nisu uvek baš onakvi kakvim smo ih zamilsili, ali su uvek najbolji za nas, ispostavi se na kraju.