Prvo je mislila da umišlja stvari, a onda je prihvatila sudbinu!

Dok su se njegovi vršnjaci menjali i napredovali, ovaj dečak još nije mogao da priča. Iako je majka u početku mislila da umišlja kako nešto nije u redu sa njim, uskoro je saznala gorku istinu. Rodila je dete s autizmom.

 

Jedna majka je na Tviteru rešila da podeli u javnost kroz šta je sve prošla s detetom koje nije kao ostala deca.

Sada, ovaj dečak čita piše i razume, a od ove mame, ponosnije nema.

–  Suzu ne pustim tu. Onda to isto radim kući sa njim, on ne može da ispuni svaki zahtev, pa se ljutim na njega, na sebe, na Boga, na komšinicu koja ima troje zdrave dece. Svi su mi krivi, navela je ova majka.Gledam ga kako spava. Sutra kreće u 3. razred a šta smo sve prošli do sad. Kad sam shvatila da je u spektru iako zvaničnu dijagnozu nismo imali prvo sam plakala, onda govorila sebi da umišljam. Onda sam opet plakala pa smo krenuli da tražimo terapeute, specijalistički pregledi. Pa onda sedim na tretmanima, gledam kako vrišti i plače, kako ne može, kako ne razume.

– Pa opet plačem, pa kažem možemo mi to. Pa guglam, pa čitam, pa radimo. Nekad uspeha ima, nekad nema. Onda sreće kad počne da razume, pa se javi pokazni gest, mahanje, slanje poljupca. Mi smo to sve morali da učimo. Ali se govor još ne razvija. Učim ga da pokaže. Šta ga boli, jer mi je to noćna mora, saznanje da ga nešto boli a ne može da mi kaže. Sa 5 god. shvatim da čita. Niko mi ne veruje, učim ga da kuca poruke u nadi da bar imamo neverbalnu komunikaciju. U školi mu uvode gest, možda da nauči znakovi jezik. A on raste, sazreva, uči. I sve je tu negde. A nikako da izađe. I onda kad sam se pomirila sa tim da će ostati neverbalan on krene da priča. Iznenadi i mene i sve. Moje čudo. I bila sam mnogo ljuta što baš ja imam dete sa autizmom a onda sam to prihvatila jer ako negde postoji taj Bog, neke sile, anđeli, nešto u ovom univerzumu znali su da nikad neću odustati od njega. Čeka nas još borbe, još teških dana, znam da neće biti lako ali moramo, rekla je ona iskreno.

 Kad sam shvatila da je u spektru iako zvaničnu dijagnozu nismo imali prvo sam plakala, onda govorila sebi da umišljam. Onda sam opet plakala pa smo krenuli da tražimo terapeute, specijalistički pregledi.

Gledam ga kako spava. Sutra kreće u 3. razred a šta smo sve prošli do sad.

⬇️

Onda to isto radim kući sa njim, on ne može da ispuni svaki zahtev, pa se ljutim na njega, na sebe, na Boga, na komšinicu koja ima troje zdrave dece. Svi su mi krivi..

Pa onda sedim na tretmanima, gledam kako vrišti i plače, kako ne može, kako ne razume. Suzu ne pustim tu. ⬇️

 Onda sreće kad počne da razume, pa se javi pokazni gest, mahanje, slanje poljupca. Mi smo to sve morali da učimo. Ali se govor još ne razvija. Učim ga da pokaže,Pa opet plačem, pa kažem možemo mi to. Pa guglam, pa čitam, pa radimo. Nekad uspeha ima, nekad nema.⬇️

U školi mu uvode gest, možda da nauči znakovi jezik. A on raste, sazreva, uči .

Šta ga boli, jer mi je to noćna mora, saznanje da ga nešto boli a ne može da mi kaže. Sa 5 god. shvatim da čita. Niko mi ne veruje, učim ga da kuca poruke u nadi da bar imamo neverbalnu komunikaciju. ⬇️

 Moje čudo. I bila sam mnogo ljuta što baš ja imam dete sa autizmom a onda sam to prihvatila jer.. I sve je tu negde. A nikako da izađe. I onda kad sam se pomirila sa tim da će ostati neverbalan on krene da priča. Iznenadi i mene i sve.  ⬇️

Čeka nas još borbe, još teških dana, znam da neće biti lako ali moramo.Ako negde postoji taj Bog, neke sile, Anđeli, nešto u ovom univerzumu znali su da nikad neću odustati od njega

💙

Takođe se osvrnula na to da mnogi ljudi ne razumeju njeno dete, kao i da im nedostaje ljudska empatija.

” Ljudi su ponekad takva govna. Potrudi se da mi napiše čestitku za 8.mart nađe se neko pametan da kaže “ovo slovo mu nije baš najbolje. “, napisala je izrevoltirano.

Ona je navela kako je njeno dete progovorilo sa sedam godina, a sa šest nije znao ni olovku da drži.

 

 

Ljudi su ponekad takva govna. Potrudi se da mi napiše čestitku za 8.mart nađe se neko pametan da kaže “ovo slovo mu nije baš najbolje”.Progovorio sa 7 god, sa 6 nije znao ni olovku da drži. Sad priča, čita, piše, računa.